пред̾ꙋвѣ́дѣтисѧ
пред̾ꙋвѣ́дѣтисѧ [предуведетися]
СЦРЯ ‹предувѣ́дѣтися› сов. гл. ‹предувѣ́дыватися›. Предваряетъ желающимъ предувѣдѣтися. Прем. Солом. VI. 13.□
Фл ‹Предуведыватися›, ‹предуведетися›. Совр. нет. ▸ Страд. к ‘предуведывати’, ‘предуведети’. ◂ Прем. Сол. 6, 13.
чс 1
gr предувѣ́дѣтися: V,pf,intr,med; inf