пред̾ꙋвѣ́дѣтисѧ

пред̾ꙋвѣ́дѣтисѧ [предуведетися]

СЦРЯ ‹предувѣ́дѣтися› сов. гл.предувѣ́дыватися›. Предваряетъ желающимъ предувѣдѣтися. Прем. Солом. VI. 13.

Фл ‹Предуведыватися›, ‹предуведетися›. Совр. нет. ▸ Страд. к ‘предуведывати’, ‘предуведети’. ◂ Прем. Сол. 6, 13.

чс 1

gr предувѣ́дѣтися: V,pf,intr,med; inf