пред̾ꙋспѣ́ѧнїе
пред̾ꙋспѣ́ѧнїе [предуспеяние]
Дч* сущ. успех. Ви́дѣ же фїлі́ппъ по ма́лꙋ въ пред̾ꙋспѣѧ́нїе грѧдꙋ́ща мꙋ́жа (2 Макк. 8, 8□).
СЦРЯ ‹предуспѣ́яніе› ‹я›, с. ср. Церк. ▸ Преимущественный успѣхъ въ чемъ либо; преуспѣяніе. ◂ Предуспѣяніе бысть ми въ ней (въ премудрости). Сир. LI. 22.□
Фл ‹Предуспеяние›. Совр. нет. ▸ Преуспевание. ◂ Прол. Июня, 13.
Алекс ‹предуспѣ́яніе›, благій, добрый успѣхъ. 2 Макк: 8. 8□. Прол: Іюн: 15.
чс 5 Проч=4
gr предуспѣ́яніе: S,n,inan; sg,nom/acc