пред̾ꙋспѣ́ѧнїе

пред̾ꙋспѣ́ѧнїе [предуспеяние]

Дч* сущ. успех. Ви́дѣ же фїлі́ппъ по ма́лꙋ въ пред̾ꙋспѣѧ́нїе грѧдꙋ́ща мꙋ́жа (2 Макк. 8, 8).

СЦРЯ ‹предуспѣ́яніе› ‹я›, с. ср. Церк. ▸ Преимущественный успѣхъ въ чемъ либо; преуспѣяніе. ◂ Предуспѣяніе бысть ми въ ней (въ премудрости). Сир. LI. 22.

Фл ‹Предуспеяние›. Совр. нет. ▸ Преуспевание. ◂ Прол. Июня, 13.

Алекс ‹предуспѣ́яніе›, благій, добрый успѣхъ. 2 Макк: 8. 8. Прол: Іюн: 15.

чс 5 Проч=4

gr предуспѣ́яніе: S,n,inan; sg,nom/acc