преднаꙋча́ти

преднаꙋча́ти [преднаучати]


od ‹Преднаꙋча́ю› подучаю


Дч* ‹преднаꙋча́ю› (προβιβάζω) подучаю (Авг. 29 к. 1 п. 3 тр. 2).


чс *


gr преднауча́ти: V,ipf,tran; :