припре́тисѧ

припре́тисѧ [припретися]

Фл ‹Припретися›. Совр. нет. ▸ Наткнуться, упереться. ◂ Добр. ев.

чс *

gr припре́тися: V,pf,intr,med; :

См| припрѣ́тисѧ