про́со

про́со [просо]


Дч* просо, пшено (Иез. 4, 9).


Алекс ‹про́со›, извѣстное жито, инако именуется пшено, по Лат: milium, по Греч: κέγχρος; съ Евр: Доханъ. Іезек: 4. 9.


чс 2 ВЗ=2


gr про́со: S,n,inan; sg,nom/acc