пїю́щїй [пиющий]
ГлтНЗ ‹Пїю́щъ›, ‹-їй› (πίνων, bibens) – пьющий. Мф 24:38□ ꙗ҆́коже бо бѣ́хꙋ во дни̑ пре́жде пото́па ꙗ҆дꙋ́ще и҆ пїю́ще.
чс 1
gr пи́ти: V,ipf,tran; °
См· пїѧ́й пи́вшїй пи́ти