ра́ка

ра́ка [рака]

od гроб, гробница, урна, ковчег для святых мощей

Св ‹ра́ка, гробни́ца› —памятник (Мф. 22, 29).

Дч* сущ. (греч. σορός) гроб, гробница, урна. И҆ сконча́сѧ і҆ѡ́сифъ сы́й лѣ́тъ ста̀ десѧтѝ: и҆ погребо́ша є҆го̀, и҆ положи́ша въ ра́цѣ во є҆гѵ́птѣ (Быт. 50, 26).

САР-1 ‹РА́КА›, ки. с. ж.
Гробница, ковчегъ деревянный или металлическій, въ каковыхъ почиваютъ мощи угодниковъ.
‹Красите раки праведныхъ›. Матѳ. XXIII. 29.
→САР-1 т.5, с.66

ГлтНЗ (μνημεῖον, monumentum) – памятник. Мф 23:29 и҆ кра́сите ра̑ки првⷣныхъ (и украшаете памятники праведников).

чс 212 Окт=3 МнП=1 МнО=4 МнС=3 МнК=115 ТрП=1 Мол=4 Акф=1 Тип=1

gr ра́ка: S,f,inan; sg,nom

См| рака̀

gr ра́ка_2: ;

См| рака̀