свита́ющїй [свитающий]
ГлтНЗ ‹свита́ющь› (ἐπιφώσκων, qui lucesceret) – рассветающий. Мф 28:1□ свита́ющи (ἐπιφωσκούσῃ) во є҆ди́нꙋ ѿ сꙋббѡ́тъ (на рассвете первого дня недели).
чс *
gr свита́ти: V,ipf,intr; °
См| свита́ти