содѣ́ѧтисѧ

содѣ́ѧтисѧ [содеятися]

СЦРЯ ‹содѣва́тися› ‹ва́ется›; ‹содѣ́ятися›, гл. воз. Церк. ▸ Совершаться, сбываться. ◂ Знаменія бо апостолова содѣяшася въ васъ. 2 Кор. XII. 12.

Фл ‹Содеяться›. Совр. устар. ▸ Сделаться, совершиться. ◂ Церк. уст. Влад, 52.

чс 2 ТрЦ=1 Проч=1

gr содѣ́ятися: V,pf,intr,med; inf