сопримѣси́тисѧ
сопримѣси́тисѧ [сопримеситися]
Фл ‹С(о)примешати(ся)›, ‹с(о)примесити(ся)›. Совр. нет. ▸ Присоединять(ся); смешивать(ся). ◂ Мин. 1096 г., Сент., л. 35.
чс *
gr сопримѣси́тися: V,pf,intr,med; :
сопримѣси́тисѧ [сопримеситися]
Фл ‹С(о)примешати(ся)›, ‹с(о)примесити(ся)›. Совр. нет. ▸ Присоединять(ся); смешивать(ся). ◂ Мин. 1096 г., Сент., л. 35.
чс *
gr сопримѣси́тися: V,pf,intr,med; :