споспѣши́ти
споспѣши́ти [споспешити]
Фл ‹Споспешати›, ‹споспешити›, ‹споспети›. Совр. нет. ▸ Способствовать, помогать. ◂ Микл. Уст. Корм. Ио. Схол., л. 41.
чс *
gr споспѣши́ти: V,pf,intr; :
споспѣши́ти [споспешити]
Фл ‹Споспешати›, ‹споспешити›, ‹споспети›. Совр. нет. ▸ Способствовать, помогать. ◂ Микл. Уст. Корм. Ио. Схол., л. 41.
чс *
gr споспѣши́ти: V,pf,intr; :