спребы́ти
спребы́ти [спребыти]
Дч* ‹спребыва́ти› глаг. соприсутствовать, находиться вместе с другими (Мин. мес. янв. 1); (συνοιχέω) жить вместе, сожительствовать, как муж с женой. А҆́ки бо спребыва́ти хотѧ̀ є҆́й, прїи́де на мѣ́сто а҆нтїо́хъ и и҆̀же съ ни́мъ дрꙋ́зи (2 Макк. 1, 14□).
ГлтНЗ (συμπαραμένειν, реrmanѕurum esse) – пребыть. Флп 1:25□ ꙗ҆́кѡ бꙋ́дꙋ и҆ спребꙋ́дꙋ ва́мъ всѣ̑мъ (останусь и пребуду со всеми вами).
чс *
gr спребы́ти: V,pf,intr; :