ста́мна

ста́мна [стамна]


od сосуд, кувшин, урна, бокал


Св сосуд, похожий на ведро; бокал; в немже (Ковчеге Завета) стамна имущая манну (Евр. 9, 4).


Дч* сущ. (греч. στάμνος) — кувшин, урна; бокал. ковче́гъ завѣ́та ѡ҆кова́нъ всю́дꙋ зла́томъ, въ не́мже ста́мна злата̀ и҆мꙋ́щаѧ ма́ннꙋ (Евр. 9, 4).


СЦРЯ ‹ста́мна› ‹ы›, с. ж. Церк. ▸ Сосудъ, на подобіе ведра или бадьи. ◂ Возми стамну златую едину. Исх. XVI. 33.


чс 17 АП=1 АПБ=1 МнО=1 МнС=1 МнК=8 Трб=2


gr ста́мна: S,f,inan; sg,nom