стрѧсти́сѧ
стрѧсти́сѧ [стрястися]
СЦРЯ ‹стрясти́ся› 1) сов. гл. ‹стряса́ться›. 2) гл. воз. сов. ▸ Придти въ сотрясеніе. ◂ Подобаетъ стрястися идоломъ ихъ и пасти. Прол. Мая 1.
чс *
gr стрясти́ся: V,pf,intr,med; :
стрѧсти́сѧ [стрястися]
СЦРЯ ‹стрясти́ся› 1) сов. гл. ‹стряса́ться›. 2) гл. воз. сов. ▸ Придти въ сотрясеніе. ◂ Подобаетъ стрястися идоломъ ихъ и пасти. Прол. Мая 1.
чс *
gr стрясти́ся: V,pf,intr,med; :