стрѧсти́сѧ

стрѧсти́сѧ [стрястися]

СЦРЯ ‹стрясти́ся› 1) сов. гл.стряса́ться›. 2) гл. воз. сов. ▸ Придти въ сотрясеніе. ◂ Подобаетъ стрястися идоломъ ихъ и пасти. Прол. Мая 1.

чс *

gr стрясти́ся: V,pf,intr,med; :