теса́ти [тесати]
Дч* ‹тешꙋ́› глаг. (κατεργάζω; κоλάπτω) тешу, обтесываю; мечи тесати (σπαθίζειν) рубить мечами (Прол. мар. 23, 2).
чс *
gr теса́ти: V,ipf,tran; ˜