шꙋмѣ́ти

шꙋмѣ́ти [шумети]


od ‹Шꙋмлю̀› шумлю, оглашаюсь, произвожу шум


СЦРЯ ‹шумѣ́ть› ‹млю́›, ‹ми́шь›, гл. ср. ▸ Производить шумъ. ◂— У него шумитъ въ головѣ: зн. ▸ онъ пьянъ, хмеленъ. ◂


чс *


gr шумѣ́ти: V,ipf,intr; ˜