є҆ди́нокъ [единок]
od ‹Е҆дино́къ› одиноко блуждающий, 2. вепрь, кабан
Фл ‹Единак›, ‹единок›. Совр. нет. ▸ Инок, монах. ◂ ВМЧ, Дек., 24.
чс 1 Окт=1
gr еди́нокъ: S,m,anim; sg,nom