є҆ди́нокъ

є҆ди́нокъ [единок]


od ‹Е҆дино́къ› одиноко блуждающий, 2. вепрь, кабан


Фл ‹Единак›, ‹единок›. Совр. нет. ▸ Инок, монах. ◂ ВМЧ, Дек., 24.


чс 1 Окт=1


gr еди́нокъ: S,m,anim; sg,nom