ѡ҆бра́дованїе

ѡ҆бра́дованїе [обрадование]


od посмешище


Сд посмешище, ἐπίχαρμα: да не когда̀ сотвори́тъ тѧ̀ ѡ҆бра́дованїе врагѡ́мъ чтобы не сделала тебя посмешащем врагу (Сир 42,11).


Дч* сущ. злорадство; посмешище. да не когда̀ сотвори́тъ тѧ̀ ѡ҆бра́дованїе врагѡ́мъ (Сир. 42, 11).


Фл ‹Обрадование›. ▸ Радость; привет (совр. нет); злорадство (совр. нет). ◂ Гр. Наз. XI в., 98. Евх. 61 а 1.≈


чс 19 Окт=3 МнП=1 МнО=1 МнК=6


gr ѡбра́дованіе: S,n,inan; sg,nom/acc