ѡ҆бѣщава́ющїй

ѡ҆бѣщава́ющїй [обещавающий]


ГлтНЗ ‹Ѡ҆бѣщава́ющъ›, ‹-їй› (ἐπαγγελόμενος, pollicens) – обещающий. 2Пет 2:19□ свобо́дꙋ и҆̀мъ ѡ҆бѣщава́юще.


чс *


gr ѡбѣщава́ти: V,ipf,tran; °

См· ѡ҆бѣщава́ти