ѡ҆держи́мый

ѡ҆держи́мый [одержимый]


ГлтНЗ ‹Ѡ҆держи̑мь› (συνεχόμενος, detentus) – одержимый. Мф 4:24□ и҆ страстьмѝ ѡ҆держи̑мы.


чс 10 МнК=4 Проч=1


gr ѡдержа́ти: V,ipf,tran; partcp,praes,pass,plen,sg,m,nom/acc

См· ѡ҆держа́ти