ѡ҆дѣ́ѧнный

ѡ҆дѣ́ѧнный [одеянный]


ГлтНЗ ‹Ѡ҆дѣ́ѧнъ› (περιβεβλημένος, amictus; ἠμφιεσμένος, amictus) – одетый. Мк 14:51□ ѡ҆дѣ́ѧнъ въ плащани́цꙋ по на́гꙋ.


чс 11 МнС=1 МнК=1 ТрП=1 Трб=1 Акф=1


gr ѡдѣ́яти: V,pf,tran; partcp,praet,pass,plen,sg,m,nom/acc

См· ѡ҆дѣ́ѧти