нарица́ющїй
нарица́ющїй [нарицающий]
ГлтНЗ ‹нарица́ющъ› (ἐπικαλούμενος, qui invocat; καλῶν, vocans) – называющий; призывающий. Деян 9:14□ свѧза́ти всѧ̑ нарица́ющыѧ (призывающих) и҆́мѧ твоѐ.
чс *
gr нарица́ти: V,ipf,tran; °
См| нарица́емый нарица́ти
нарица́ющїй [нарицающий]
ГлтНЗ ‹нарица́ющъ› (ἐπικαλούμενος, qui invocat; καλῶν, vocans) – называющий; призывающий. Деян 9:14□ свѧза́ти всѧ̑ нарица́ющыѧ (призывающих) и҆́мѧ твоѐ.
чс *
gr нарица́ти: V,ipf,tran; °
См| нарица́емый нарица́ти