ѹ҆глꙋби́ти

ѹ҆глꙋби́ти [углубити]


Дч* глаг. глубоко положить, зарыть. подо́бенъ є҆́сть человѣ́кꙋ зи́ждꙋщꙋ хра́минꙋ, и҆́же и҆скопа̀ и҆ ѹ҆глꙋбѝ (Лук. 6, 48).


ГлтНЗ (βαθῦναι, exсаvere) – углубиться. Лк 6:48 и҆́же и҆скопа̀ и҆ ᲂу҆глꙋбѝ (копал, углубился).


чс 1 Проч=1


gr углуби́ти: V,pf,tran; inf