ѹ҆ро́дивъ
ѹ҆ро́дивъ [уродив]
od ‹Ѹ҆ро́дивъ› глупый
Сд ‹ѹ҆ро́дивый, ѹ҆ро́дивъ› глупый, μωρός: ѹ҆подо́битсѧ мꙋ́жꙋ ѹ҆ро́дивꙋ, и҆́же созда̀ хра́минꙋ свою̀ на песцѣ̀ (тот) подобен глупому человеку, который построил дом свой на песке (Мф 7,26□).
ГлтНЗ (μωρός, fatuus) – юродивый; глупый, сумасбродный, безрассудный, безумный. Мф 7:26□ ᲂу҆подо́битсѧ мꙋ́жꙋ ᲂу҆ро́дивꙋ (безрассудному).
чс 1
См. уро́дивый: