ѹ҆тиши́ти [утишити]
САР-1 ‹Утиша́ю›, ешь, утиши́лъ, утишу̀, ша́ть, утиши́ть. гл. д. Укрощаю, тихимъ дѣлаю, усмиряю. ‹Утишить раздоръ, несогласіе›. ‹Утишить волненіе страстей›. →САР-1 т.6, с.132
чс 7 МнК=3 ПрБ=1
gr утиши́ти: V,pf,tran; inf