ѹ҆цѣломꙋдрѧ́ти

ѹ҆цѣломꙋдрѧ́ти [уцеломудряти]

Фл ‹Уцеломудряти(ся)›, ‹уцеломудрити(ся)›. Совр. нет. ▸ Делать(ся) целомудренным; очищать(ся); исправлять(ся). ◂ Прол. Марта, 24. Микл.

чс 1 АПБ=1

gr уцѣломудря́ти: V,ipf,tran; inf