а҆нафо́ра [анафора]
od ‹А҆нафора̀› возношение, приношение
Дч* ‹а҆нафора́› (сущ. греч. ἀναφορά) возношение, приношение Требн. лист. 352; иногда просфора.
чс 1 ТрЦ=1
gr анафо́ра: S,f,inan; sg,nom
См| а҆нафѡ́ра