гонѧ́й

гонѧ́й [гоняй]


ГлтНЗ (ὁ διώκων, qui persequebatur) – гонящий, преследующий. Гал 1:23□ гонѧ́й на́съ и҆ногда̀.


чс 15 ВЗ=5 АП=1 АПБ=1 СлП=1 Акф=1


gr гони́ти: V,ipf,tran; partcp,praes,act,plen,sg,m/n,nom

См· гони́вый гонѧ́щїй гони́ти гони́мый