гони́вый
гони́вый [гонивый]
od гнавший
ГлтНЗ (ὁ πορθήσας, qui реrdіdit) – гнавший, который гнал. Деян 9:21□ не се́й ли є҆́сть гони́вый во і҆ерⷭ҇ли́мѣ нарица́ющыѧ и҆́мѧ сїѐ.
чс 3 АП=1 АПБ=1
gr гони́ти: V,ipf,tran; partcp,praet,act,plen,sg,m,nom/acc
См· гони́ти гони́мый