гони́вый

гони́вый [гонивый]


od гнавший


ГлтНЗ (ὁ πορθήσας, qui реrdіdit) – гнавший, который гнал. Деян 9:21 не се́й ли є҆́сть гони́вый во і҆ерⷭ҇ли́мѣ нарица́ющыѧ и҆́мѧ сїѐ.


чс 3 АП=1 АПБ=1


gr гони́ти: V,ipf,tran; partcp,praet,act,plen,sg,m,nom/acc

См· гони́ти гони́мый