доне́лѣже
доне́лѣже [донележе]
od доколе, пока
Св покамест.
Фл ‹Донеле›, ‹донележе›, союз. Совр. нет. ▸ Пока, пока не; когда. ◂ Супр., 216, 28. Усп. 186 а.
ГлтНЗ (ἐφ᾿ ὅσον, quamdiu) – доколе. 2Пет 1:13□ доне́лѣже є҆́смь въ се́мъ тѣлесѝ.
чс 55 АП=1 АПБ=1 Слж=3 Трб=3 Мол=2 Проч=16
gr доне́лѣже: CONJ;