доне́лѣже

доне́лѣже [донележе]

od доколе, пока

Св покамест.

Фл ‹Донеле›, ‹донележе›, союз. Совр. нет. ▸ Пока, пока не; когда. ◂ Супр., 216, 28. Усп. 186 а.

ГлтНЗ (ἐφ᾿ ὅσον, quamdiu) – доколе. 2Пет 1:13 доне́лѣже є҆́смь въ се́мъ тѣлесѝ.

чс 55 АП=1 АПБ=1 Слж=3 Трб=3 Мол=2 Проч=16

gr доне́лѣже: CONJ;