дыха́ющїй

дыха́ющїй [дыхающий]


ГлтНЗ ‹дыха́ющъ› (πνέων, flаns) – дующий. Ин 6:18 Мо́ре же, вѣ́трꙋ ве́лїю дыха́ющꙋ, воздвиза́шесѧ. (дул сильный ветер, и море волновалось).


чс 1


gr дыха́ти: V,ipf,intr; °

См| дыха́ти