дыха́ющїй [дыхающий]
ГлтНЗ ‹дыха́ющъ› (πνέων, flаns) – дующий. Ин 6:18□ Мо́ре же, вѣ́трꙋ ве́лїю дыха́ющꙋ, воздвиза́шесѧ. (дул сильный ветер, и море волновалось).
чс 1
gr дыха́ти: V,ipf,intr; °
См| дыха́ти