златосїѧ́ющїй
златосїѧ́ющїй [златосияющий]
Фл ‹Златосиянный› — прил., ‹златосияющий› — прил. Совр. нет. ▸ Сияющий подобно золоту. ◂ Мин. 1096 г., Сент., 34. ВМЧ, Дек., 251.
чс 1 ТрП=1
gr златосія́ющій: A; plen,sg,m,nom/acc
златосїѧ́ющїй [златосияющий]
Фл ‹Златосиянный› — прил., ‹златосияющий› — прил. Совр. нет. ▸ Сияющий подобно золоту. ◂ Мин. 1096 г., Сент., 34. ВМЧ, Дек., 251.
чс 1 ТрП=1
gr златосія́ющій: A; plen,sg,m,nom/acc