златосїѧ́ющїй

златосїѧ́ющїй [златосияющий]

Фл ‹Златосиянный› — прил., ‹златосияющий› — прил. Совр. нет. ▸ Сияющий подобно золоту. ◂ Мин. 1096 г., Сент., 34. ВМЧ, Дек., 251.

чс 1 ТрП=1

gr златосія́ющій: A; plen,sg,m,nom/acc