кама́ра
кама́ра [камара]
od Свод, кров; шатер, палата; комната
Св свод, камера, горница.
Дч* сущ. (греч. χώρα) — свод, кров; шатер, палата; комната. по пѧтина́десѧти рѧ́дъ: и҆ ѻ҆́конъ трѝ рѧда̀, и҆ кама́ра над̾ кама́рою трегꙋ́бѡ (3 Цар. 7, 4□). Содержа́й крꙋ́гъ землѝ, и҆ живꙋ́щїи на не́й а҆́ки прꙋ́зи: поста́вивый не́бо ꙗ҆́кѡ кама́рꙋ и҆ просте́ръ є҆̀, ꙗ҆́кѡ ски́нїю ѡ҆бита́ти (Исаии 40, 22□). Даде́ же даві́дъ соломѡ́нꙋ сы́нꙋ своемꙋ̀ начерта́нїе хра́ма и҆ домѡ́въ є҆гѡ̀, и҆ кама́ръ є҆гѡ̀, и҆ го́рницъ, и҆ полага́лищъ внꙋ́треннихъ, и҆ до́мꙋ ѡ҆чище́нїѧ (1 Пар. 28, 11□).
СЦРЯ ‹ка́мара› ‹ы›, с. ж. Церк. ▸ Комната, горница. ◂ Даде Давидъ Соломону сыну своему начертаніе храма, и домовъ его, и камаръ его. 1 Парал. XXVIII. 11.□
чс 1