миха́на

миха́на [михана]


od осадная, стенобитная машина


Дч* сущ. (греч. μηχανή) — стенобитная машина. лю́дїе мно́зи, и҆̀мже не бѣ̀ числа̀, несꙋ́ще лѣ̑ствицы и҆ миха̑ны взѧ́ти тверды́ню (1 Макк. 5, 30).


чс *


gr миха́на: S,f,inan; :