миха́на [михана]
od осадная, стенобитная машина
Дч* сущ. (греч. μηχανή) — стенобитная машина. лю́дїе мно́зи, и҆̀мже не бѣ̀ числа̀, несꙋ́ще лѣ̑ствицы и҆ миха̑ны взѧ́ти тверды́ню (1 Макк. 5, 30□).
чс *
gr миха́на: S,f,inan; :