мѧте́жъ

мѧте́жъ [мятеж]

od смятение, 2. шум, суета, суматоха

Сд 1. смятение, ταραχή: оу҆ста́ви се́рдце моѐ ѿ настоѧщагѡ мѧте́жа успокой се́рдце мое от нынешнего смятения (ПсСл К АнгХр 1, 6 сл); но оу҆ти́шилъ є҆сѝ мѧте́жъ дꙋ́шъ и҆́хъ но Ты успокоил смятение душ их (О стих евг 6); 2. шум, суета, суматоха, θόρυβος: са́мъ ѿчꙋжди́лсѧ є҆сѝ мїрски́хъ мѧте́жей и сам ты устранился от мирской суеты (ил. 7, 2, К 1, 4–3); ты̀ мѧте́жей оу҆бѣга́ѧ, а̑рсе́нїе ты, Арсений, бежавший от суеты (м. 8 К 2, 1–2).

ГлтНЗ (ταραχή, turba, σύγχυσις, confusio) – смятение. Мк 13:8 бꙋ́дꙋтъ гла̑ди и҆ мѧтє́жи (ταραχαί, cмятения).

чс 87 ВЗ=9 Окт=6 МнП=1 МнО=1 МнК=27 ТрП=1 ТрЦ=2 Трб=1 Тип=5 Сол=1 Проч=17

gr мяте́жъ: S,m,inan; sg,nom/acc