наема́нъ

наема́нъ [наеман]

Ник ‘Нахманий’ (кающийся; Неем 7:7) — одно из лиц, сопровождавших Зоровавеля в Иерусалим по окончании плена. Во 2 Езд 5:8 стоит: Ениней.

чс 1

gr наема́нъ: S,m,anim,persn; sg,nom