наитѝ

наитѝ [наити]

od ‹Наи́ти› сойти

Сднаитѝ (наи́дꙋ), находи́ти (нахож[д]ꙋ̀)сойти, ἑπιδημέω: бж҃е́ственнагѡ дх҃а наше́шаѧ си́ла сошедшая (свыше) сила божественного Духа (Пятид К 1, 3–1). Русск. найти взыска́ти, ѡ҆брѣстѝ.

ГлтНЗ (ἐπέρχεσθαι, supervenire; ἐφίστασθαι, supervenire) – найти, постичь, приступить. Лк 1:35 дх҃ъ ст҃ы́й на́йдетъ (ἐπελεύσεται) на тѧ̀.

чс 7 МнК=1 ТрП=3

gr найти́: V,pf,tran; inf

См| найтѝ