наитѝ
наитѝ [наити]
od ‹Наи́ти› сойти
Сд ‹наитѝ (наи́дꙋ), находи́ти (нахож[д]ꙋ̀)› сойти, ἑπιδημέω: бж҃е́ственнагѡ дх҃а наше́шаѧ си́ла сошедшая (свыше) сила божественного Духа (Пятид К 1, 3–1). Русск. найти взыска́ти, ѡ҆брѣстѝ.
ГлтНЗ (ἐπέρχεσθαι, supervenire; ἐφίστασθαι, supervenire) – найти, постичь, приступить. Лк 1:35□ дх҃ъ ст҃ы́й на́йдетъ (ἐπελεύσεται) на тѧ̀.
чс 7 МнК=1 ТрП=3
См| найтѝ