невѣ́ровавшїй

невѣ́ровавшїй [неверовавший]


ГлтНЗ (μὴ πιστεύσας, qui non crediderai) – неверовавший. Иуд 1:5 послѣдѝ невѣ́ровавшыѧ погꙋбѝ.


чс *


gr невѣ́ровати: V,ipf,tran; °

См| невѣ́ровати