невѣ́ровавшїй

невѣ́ровавшїй [неверовавший]

ГлтНЗ (μὴ πιστεύσας, qui non crediderai) – неверовавший. Иуд 1:5 послѣдѝ невѣ́ровавшыѧ погꙋбѝ.

чс *

gr невѣ́ровати: V,ipf,tran; °

См| невѣ́ровати