непрестаю́щїй

непрестаю́щїй [непрестающий]


ГлтНЗ (ἀδιάλειπτος) – непрестанный: постоянный. Рим 9:2 и҆ непрестаю́щаѧ (sine intermissione) болѣ́знь се́рдцꙋ моемꙋ̀.


Дерив не+ престаю́щїй


чс 2 Проч=1


gr непрестаю́щій: A; plen,sg,m,nom/acc