непрестаю́щїй

непрестаю́щїй [непрестающий]

ГлтНЗ (ἀδιάλειπτος) – непрестанный: постоянный. Рим 9:2 и҆ непрестаю́щаѧ (sine intermissione) болѣ́знь се́рдцꙋ моемꙋ̀.

Дерив не+ престаю́щїй

чс 2 Проч=1

gr непрестаю́щій: A; plen,sg,m,nom/acc