плі́нѳа

плі́нѳа [плинфа]

od ‹Пли́нѳа› кирпич, черепица

Св ‹пли́нѳа› — кирпич.

Дч* ‹пли́нѳа› сущ. (греч. πλίνθος) кирпич, черепица. И҆ речѐ человѣ́къ бли́жнемꙋ своемꙋ̀: прїиди́те, сотвори́мъ плі̑нѳы и҆ и҆спече́мъ и҆̀хъ ѻ҆гне́мъ (Быт. 11, 3).

СЦРЯ ‹пли́нѳа› ‹ы›, с. ж. Церк. ▸ Кирпичь. ◂ Пріидите сотворимъ плинѳы, и спечемъ ихъ огнемъ, и бысть имъ плинѳа въ камень. Быт. II. 3. И начаша дѣлати плинѳы, а по нынѣшнему званію кирпичь. Опис. рук. Рум. Муз. стр. 357.

чс 7 ВЗ=2 ТрП=2 ТрЦ=1

gr плі́нѳа: S,f,inan; sg,nom