погаси́ти

погаси́ти [погасити]

СЦРЯ ‹погаша́ть› ‹ша́ю›, ‹ша́ешь›; ‹погаси́ть›, гл. д. 1) ▸ Потушать огонь. ◂ Погасить пожаръ. 2) * ▸ Утишать. ◂ Погасить страсти. 3) * ▸ Уменьшать, уничтожать. ◂ Погасить долги.

САР-1 ‹Погаша́ю›, ша́ешь, погаси́лъ, ша́ть, си́ть. гл. д.
1) Тоже что и ‹загашаю›.
‹Погасить пожаръ, пламя›.
→САР-1 т.2, с.26

чс 2

gr погаси́ти: V,pf,tran; inf