покланѧ́ющїйсѧ

покланѧ́ющїйсѧ [покланяющийся]


ГлтНЗ (προσκυνῶν, adoraus) – поклоняющийся. Ин 4:23 и҆́бо ѻ҆ц҃ъ таковы́хъ и҆́щетъ покланѧ́ющихсѧ є҆мꙋ̀.


чс 1


gr покланя́тися: V,ipf,intr,med; °

См| покланѧ́тисѧ