поноша́ющїй

поноша́ющїй [поношающий]


ГлтНЗ ‹непоноша́ющїй› (μὴ ὀνειδιζῶν, qui non exprobrat) – неупрекающий, непорицающий. Иак 1:5 да про́ситъ ѿ даю́щагѡ бг҃а всѣ̑мъ нелицепрїе́мнѣ и҆ непоноша́ющагѡ.


чс *


gr поноша́ти: V,ipf,tran; °

См| поноша́ти поноша́емый