поноша́ющїй
поноша́ющїй [поношающий]
ГлтНЗ ‹непоноша́ющїй› (μὴ ὀνειδιζῶν, qui non exprobrat) – неупрекающий, непорицающий. Иак 1:5□ да про́ситъ ѿ даю́щагѡ бг҃а всѣ̑мъ нелицепрїе́мнѣ и҆ непоноша́ющагѡ.
чс *
gr поноша́ти: V,ipf,tran; °
См| поноша́ти поноша́емый