пред̾ꙋтвержде́нный

пред̾ꙋтвержде́нный [предутвержденный]

ГлтНЗ ‹пред̾ꙋтвержде́нъ› (κεκυρωμένος, ratum habitus; προκεκυρωμένος, prius sancitus) – утвержденный; прежде утвержденный. Гал 3:15 ѻ҆ба́че человѣ́ческагѡ пред̾ꙋтвержде́нна завѣ́та.

чс *

gr предутверди́ти: V,pf,tran; °

См| пред̾ꙋтверди́ти