преждевозлега́нїе

преждевозлега́нїе [преждевозлегание]

od первое место

Дч* ‹преждевозлега́нїе› сущ. первое место. лю́бѧтъ же преждевозлега̑нїѧ на ве́черѧхъ, и҆ преждесѣда̑нїѧ на со́нмищихъ (Матф. 23, 6).

Фл ‹Преж(д)евозлегание›. Совр. нет. ▸ Лежание на почетной месте (за столом). ◂ Мар., Остр., Мф. 23, 6.

ГлтНЗ (πρωτοκαθεδρία, primus accubitus) – предвозлежание: первое место. Мф 23:6 лю́бѧтъ же преждевозлега̑нїѧ на ве́черѧхъ.

чс *

gr преждевозлега́ніе: S,n,inan; :