преждевозлега́нїе

преждевозлега́нїе [преждевозлегание]


od первое место


Дч* ‹преждевозлега́нїе› сущ. первое место. лю́бѧтъ же преждевозлега̑нїѧ на ве́черѧхъ, и҆ преждесѣда̑нїѧ на со́нмищихъ (Матф. 23, 6).


Фл ‹Преж(д)евозлегание›. Совр. нет. ▸ Лежание на почетной месте (за столом). ◂ Мар., Остр., Мф. 23, 6.


ГлтНЗ (πρωτοκαθεδρία, primus accubitus) – предвозлежание: первое место. Мф 23:6 лю́бѧтъ же преждевозлега̑нїѧ на ве́черѧхъ.


чс *


gr преждевозлега́ніе: S,n,inan; :