преждевозлега́нїе
преждевозлега́нїе [преждевозлегание]
od первое место
Дч* ‹преждевозлега́нїе› сущ. первое место. лю́бѧтъ же преждевозлега̑нїѧ на ве́черѧхъ, и҆ преждесѣда̑нїѧ на со́нмищихъ (Матф. 23, 6□).
Фл ‹Преж(д)евозлегание›. Совр. нет. ▸ Лежание на почетной месте (за столом). ◂ Мар., Остр., Мф. 23, 6.
ГлтНЗ (πρωτοκαθεδρία, primus accubitus) – предвозлежание: первое место. Мф 23:6□ лю́бѧтъ же преждевозлега̑нїѧ на ве́черѧхъ.
чс *
gr преждевозлега́ніе: S,n,inan; :