прежи́ти [прежити]
Фл ‹Прежити›. Совр. нет. ▸ Прожить. ◂ Ник. Панд., сл. 35.
Алекс ‹прежи́ти›, наю, еши, тоже прожить или пережить кого. Прол: Авг: 25.
чс *
gr прежи́ти: V,pf,tran; :