притрꙋ́дный

притрꙋ́дный [притрудный]

Фл ‹Притрудный›. Совр. нет. ▸ Слабый; страдающий. ◂ Епиф.

Алекс ‹притру́денъ›, на, но, слабъ, немощенъ. Жит: Злат: 152.

чс 3 Акф=1 Проч=1

gr притру́дный: A; plen,sg,m,nom/acc