притрꙋ́дный

притрꙋ́дный [притрудный]


Фл ‹Притрудный›. Совр. нет. ▸ Слабый; страдающий. ◂ Епиф.


Алекс ‹притру́денъ›, на, но, слабъ, немощенъ. Жит: Злат: 152.


чс 3 Акф=1 Проч=1


gr притру́дный: A; plen,sg,m,nom/acc