ржа̀
ржа̀ [ржа]
od ржавчина
Св ржавчина, гниль на хлебе. И даде рже плоды их (Пс. 77, 46□).
Дч* ‹ржа́› сущ. ржавчина: Ꙗ҆́кѡ гдⷭ҇а ѡ҆ста́виша, ꙗ҆́кѡ ча̑да чꙋ̑жда породи́ша себѣ̀: нн҃ѣ поѧ́стъ ѧ҆̀ ржа̀, и҆ прича̑стїѧ и҆́хъ (Ос. 5, 7).
ГлтНЗ (ἰός, ærugo) – ржавчина. Иак 5:3□ ржа̀ и҆̀хъ въ послꙋ́шество на ва́съ бꙋ́детъ.
чс 9 ВЗ=1 АП=1 АПБ=1 МнК=1 ТрЦ=1 Проч=1