ржа̀

ржа̀ [ржа]


od ржавчина


Св ржавчина, гниль на хлебе. И даде рже плоды их (Пс. 77, 46).


Дч* ‹ржа́› сущ. ржавчина: Ꙗ҆́кѡ гдⷭ҇а ѡ҆ста́виша, ꙗ҆́кѡ ча̑да чꙋ̑жда породи́ша себѣ̀: нн҃ѣ поѧ́стъ ѧ҆̀ ржа̀, и҆ прича̑стїѧ и҆́хъ (Ос. 5, 7).


чс 9 ВЗ=1 АП=1 АПБ=1 МнК=1 ТрЦ=1 Проч=1


gr ржа́: S,f,inan; sg,nom