сара́фъ

сара́фъ [сараф]


Ник ‘Сараф’ (пламенеющий; 1 Пар 4:22) — сын Силома, сына Иудина, имевший свое владение в Моаве.


чс 1


gr сара́фъ: S,m,anim,persn; sg,nom