спѣ́ѧтисѧ

спѣ́ѧтисѧ [спеятися]


СЦРЯ ‹спѣ́ятися› ‹спѣ́юся›, ‹спѣ́ешися›, гл. об. Церк. ▸ Сопровождаться успѣхомъ, преуспѣвать. ◂ Спѣятися тебѣ и здраствовати, яко же спѣется ти душа. 3 Іоанн. 2. Доколѣ, Господи, путь нечестивыхъ спѣется? Мин. мѣс. Іюля 20.


чс 1 АПБ=1


gr спѣ́ятися: V,ipf,intr,med; inf